Ситна киша лије од мрака, неко доба ноћи, поноћи, и тера даље кроз глуво доба ноћи, олуци музицирају, такмиче се са првим петловима, другим и трећим, до праскозорја, зоре, сванућа, јутра, затим пре подне провејава снег; друга авлија налик на џибру; пулин црни излеће пун сламе из ноћног лога и језиком се облизује, јер је прегладнео…
И ћурке имају своје знакове; и јато кокошака које не излеће из живинарника него чека жито и прекрупу…
Мало сам спавао и сањао с оне стране реке кротку нероткињу како ме ишчекује; јер сам ја био на супротној обали реке и нашег имања, као у некој заседи испод дудова. Појавио се испод брестова записа ауто са неким барабама, према којима сам потрчао, јер ми се учинило да је возач удружен са оном мађарском банком, која потискује уз помоћ јевропских ниткова српске банке…И друго.
Ружни снови навиру хаотични, кад се на дугу ситну кишу надовежу глуво доба ноћи и бели бркови авети, кротка пастирица у чијој сенци шуња се коб, млади црни пулин…И цветови који опадају са брестова успут као кад наједанпут сверозападни ветар из петних жила дуне…
