* *
* *
Зато ноћ траје два и по века,
или, можда и дуже: вековима?!
Доказ: Јутро моје тужно
после олује!
Неко је преко ноћи
бацао са нашег балкона
торбе и друге ствари
по нашој авлији!
Ветар, нечастиви, зли дуси олује.
Бацили су нам рукавице
у лице!
И сад су влажне
и прљаве и масне,
као од крви.
Историја и бол су се увлачили
вековима у зглобове, у руке.
Видео сам село - пре две године -
одакле су наши стари
побегли од зулума зулумћара
пре два и по века,
једне крваве ноћи...
Боже,какве хронике!
каква сећања!
Какве помисли!
Задате, на жалост ...
Да није било те туђинке
са севера, која ме је возила
тамо на исток Србије,
и назад, овамо, овде,
можда никад не бих ни дочекао
крај те ноћи, која се, можда,
тек јутрос завршила...
2.јул 2021. Око пола осам...
Нема коментара:
Постави коментар
могу коментарисати само регистровани чланови