(...)
| На путу за Транемо (Шведска) |
..
| На Свракином језеру (Транемо), сунце, сјај и тишина. И повећан број пецароша. Чујем и псовке између борова на српском! О, како је свет мали... |
..
Овде смо често долазили прошле јесени, али тек сада су нас, први пут, дочекале свраке, чак неколико! Оне су заштитни знак овог језера, а могле би бити заштитни знак и многих других шведских језера током касне јесени и зиме, али ... црно-бели симбол... али сада има један једини разлог против тога симбола: чаробно, немогуће - бабље лето... Неописиво и предивно, фантастично, атак на машту.
- Ништа сад није онако овде како си видео све прошле године, кад смо дошли, каже моја пријатељица. Шведску би морао да видиш и током пролећа и лета, када је можда најлепша. Једноставно, сада су брезе она златна нит којом су извезене шведске шуме... управо сада.
..
| Покушавамо да ухватимо понешто од чари бабљег лета на Свракином језеру, праунука једног грофа (фон Бездецки), и ја док светлост сунца титра у води језерској.... |
.
| Пецароша има доста, и сваки је заузео неко скровито место, које заобилазимо, да не сметамо, чак и кад се неки пецароши довикују на српском - углавном старији људи... Босанци? |
..
..
| Машем у одласку са Свракиног језера свим нашим драгим пријатељима и знанцима у даљини... |
..
