(...)
На путу за Транемо (Шведска) |
..
На Свракином језеру (Транемо), сунце, сјај и тишина. И повећан број пецароша. Чујем и псовке између борова на српском! О, како је свет мали... |
..
Овде смо често долазили прошле јесени, али тек сада су нас, први пут, дочекале свраке, чак неколико! Оне су заштитни знак овог језера, а могле би бити заштитни знак и многих других шведских језера током касне јесени и зиме, али ... црно-бели симбол... али сада има један једини разлог против тога симбола: чаробно, немогуће - бабље лето... Неописиво и предивно, фантастично, атак на машту.
- Ништа сад није онако овде како си видео све прошле године, кад смо дошли, каже моја пријатељица. Шведску би морао да видиш и током пролећа и лета, када је можда најлепша. Једноставно, сада су брезе она златна нит којом су извезене шведске шуме... управо сада.
..
Покушавамо да ухватимо понешто од чари бабљег лета на Свракином језеру, праунука једног грофа (фон Бездецки), и ја док светлост сунца титра у води језерској.... |
.
Пецароша има доста, и сваки је заузео неко скровито место, које заобилазимо, да не сметамо, чак и кад се неки пецароши довикују на српском - углавном старији људи... Босанци? |
..
..
Машем у одласку са Свракиног језера свим нашим драгим пријатељима и знанцима у даљини... |
..
Нема коментара:
Постави коментар
могу коментарисати само регистровани чланови