Генеза II: Богови из долине Инда / Corrado Malanga

Генеза II: Богови из долине Инда

Corrado Malanga


Увод

У претходном делу који се зове ''Генеза'', узели смо у обзир да се пантеон ванземаљаца, бестијариј који је описан током стотина сеанси регресивне хипнозе које су вођене над нашим отетим, практично подудара са описом Богова из пантеона било јеврејског или египатског. Јеврејска Кабала је била приказ универзума какав су, уосталом, описивали наши отети и није нам промакло како је овај пантеон произашао из преизраелске културе то јест египатске и вавилонске.

Пре него што наставимо ово излагање , морамо се још једном зауставити на неким питањима. Прво је везано за погрешно јеврејско израелско једнобоштво. Јевреји, у ствари, нису монотеистички већ једнокултни народ.

То значи, да од свих Богова које имају, признају једног као супериорног у односу на друге и обожавају оног који је и оснивач, по традицији њиховог народа, Израела, правог примера државе-цркве, као што су Ватикан или Тибет на пример, где се под државом-црквом подразумева она држава у којој је врховни владар божанство оснивач.

На одређени начин, чак је и стари Египат био пример државе-цркве, где је каста свештеника заправо била та којој је поверена моћ, и где је Фараон био приказ Бога на земљи: помало као Папа или Далај Лама данас. На пример, када је фигура Мојсија, већ смо рекли да је та фигура везана за фараона монотеисту Тутмозеса трећег, сусрела Бога у пустињи он му се овако представио:

''Ја сам Бог Аврамов…желиш ли да будем и твој Бог? ''

Тутмозес, то јест Тутов син, прихвата: и од тог момента Бог JHWH ће бити изабран међу свим осталим.

Већ смо нагласили да су Јевреји, заправо, украли пантеон Богова од Египћана, где JHWH ''изгледа'' игра (отима: прим.аут.) улогу Бога прве генерације тј. ''никад рођеног'', дакле Амона, док фигура Исуса преузима улогу Ра, Бога сунца. Али, заправо су и Египћани крали из вавилонске културе такве Богове и истиче се да, иако је, с једне стране, тачно да, враћајући се у прошлост, сећања и легенде бивају све нејасније, с друге стране, као у игри са телефоном без жица, полако се стиже до извора мита, што је више повезано са стварношћу него што описује. Дакле, ако се вратимо у времену, морамо силом прилика, заменити Исуса са Христом то јест Кришном. Али, ко је заправо Кришна и у каквом је односу са пантеоном Богова-ђавола-ванземаљаца који смо створили у претходном раду под насловом Генеза?

Повратак коренима

У претходном раду довели смо у везу симболе повезане са настанком, како су нам га описали отети, полазећи од Свести која је произвела два креатора и тако даље.

С лакоћом смо показали како је све то било детаљно описано у хебрејској Кабали.

Сада смо били спремни да учинимо следећи корак уназад, у потрази за Боговима из долине Инда, то јест за ванземаљцима које су описали становници ове планете пре више од дванаест хиљада година.

У миту је записано све па, дакле, ако пратимо мит и легенде везане за њега, открићемо невероватну подударност мишљења било ког места и времена, што показује, још једном ако је потребно, да се мит налази у човеку јер не постоји садашњост и прошлост или будућност, већ се све дешава сада, и због тога мит представља вечну стварност са свим својим Боговима, његовим легендама које су биле, јесу и биће. Једино што се мења је тумачење, којим наш ум покушава да нас снабде, због различитих предуслова садржаних у свакоме од нас.

Мит о Оанесу, човеку-риби

На пут ка повратку коренима повела нас је фигура једног антропоморфног божанства у облику рибе, типична за афричке и вавилонске цивилизације, чији се мит очигледно понављао све до нашег времена. Такво божанство је привукло нашу пажњу јер смо, у бестијарију ванземаљаца које су описали наши отети, ванземаљаца уосталом претежно антропоморфних, сведочили опису змија, водоземаца, инсеката, птица, сисара али је, зачудо, недостајала једна личност коју смо ту морали очекивати: риба. Недостајао је ванземаљац-риба. Можда је онда недостајао и Бог-риба? 

Штавише, у идејној обнови ванземаљаца у Ратовима Звезда, успешној телевизијској серији која говори о Американцима у освајању свемира, постојала су бића рибе, Галамити. Али зачудо, ова бића се нису јављала у нашим радовима са регресивном хипнозом.

Говорио је да се зове Оанес. По оријенталној митологији појавио се из Еритрејског мора и био је животиња обдарена разумом; читаво његово тело било је као у рибе; испод риблље главе имао је још једну главу и људске ноге, спојене на рибљи реп. Чак су и његов глас и начин изражавања били људски и артикулисани. Оанес је остао међу људима без хране, и учио оне који су још увек били веома примитивни, писмима, наукама, уметностима и вештинама, укључујући и агрокултуру. Свако вече враћао се у море и остајао у води јер је био водоземац; написао је и књигу о пореклу ствари и цивилизованом животу. После њега појавила су се друга бића слична њему која су се звала АПКАЛЛУС. О имену Оанес постоје многе претпоставке: везано је за морског бога Еа (Еа-кхан = Еа риба), или управо за Јоанана, Јована Крститеља или за Јону. 

Ко је и шта је, заправо, било то мистериозно биће? Фантастично и легендарно створење којем се приписује неочекивана еволуција људског друштва или, како потврђују многи стручњаци за неидентификоване летеће објекте, посетилац из свемира у мисији на земљи? Ову последњу идеју подржава немачки научник, Улррицх Допатка који, с лакоћом, у ''телу рибе'' види деформисано подсећање на водоземачко свемирско одело. ''Оанес'' каже Допатка ''је име које на старо-сиријском значи ''странац''. Први који је говорио о Оанесу био је библијски патријарх Енох. Ево како је описан овај необичан препотопни сусрет, у етиопској верзији ''Енохове књиге'' (ИИ-И век пре Христа). '' Њихова одећа је била бела, а њихова лица провидна као кристал'' , пише Енох. ''Они ми рекоше да је свемир настањен и богат планетама које чувају анђели Веглианти или Вигиланти (чувари); и показаше ми Капетане и Шефове Редова Звезда. Показаше ми двеста анђела који имају власт над звездама и небеским службама; они лете помоћу својих крила и круже око планета''. Од мистериозних ''Синова Светаца'' Енох дознаје да свемир контролишу две врсте анђела. Прва врста су типична библијска створења, бића светлости, супериорни у односу на човека по природи и по мудрости, у директном контакту са Свевишњим; названи Херувими, Серафими и Озанини и који снабдевају порукама отимајући особе на небо или, како прецизира једна словенска верзија Књиге, ''упадајући у спаваћу собу''. Други, звани Веглианти или Вигиланти (чувари) су пропала раса коју ''Књига Еноха'' дефинише као ''некада свете, чисте душе које живе вечним животом, бивају заражене крвљу жена'', очеви једног племена ''гиганата, изопачених бића званих зли духови'', који су истребљени потопом.

http://www.tanogabo.it/mitologia/Index.htm

      = извор, видети више